{"id":1910,"date":"2019-12-27T14:45:37","date_gmt":"2019-12-27T13:45:37","guid":{"rendered":"http:\/\/www.datascience.rs\/?p=1910"},"modified":"2019-12-27T14:45:37","modified_gmt":"2019-12-27T13:45:37","slug":"zbog-cega-je-totalna-privatnost-nemoguca","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/imuno-srbija.com\/data-science\/2019\/12\/27\/zbog-cega-je-totalna-privatnost-nemoguca\/","title":{"rendered":"Zbog \u010dega je totalna privatnost nemogu\u0107a?"},"content":{"rendered":"

Stro\u017eija regulativa pomenuta je kao re\u0161enje za za\u0161titu podataka tokom panela <\/span>Big data: resurs dru\u0161tva ili elita<\/span><\/a>. Zbog \u010dega ova ideja izlazi van okvira modernog dru\u0161tva kome pripadamo?<\/span><\/p>\n

Stru\u010dna javnost imala je priliku da \u010duje ne\u0161to vi\u0161e o slu\u010daju <\/span>Kembrid\u017e analitike<\/span><\/a> od nekada\u0161njeg rukovodioca istra\u017eivanja ove firme <\/span>Mihajla Popeskua<\/span><\/a>, u okviru pomenutog panela koji je odr\u017ean 20. decembra u ICT Hub-u. Pored njega <\/span>Mirko Savi\u0107<\/span><\/a>, <\/span>Jelisaveta Petrovi\u0107<\/span><\/a> i ja imali smo priliku da razgovaramo na ovu temu. Panel je organizovala <\/span>Laboratorije za digitalnu sociometriju<\/span><\/a> Instituta za filozofiju i dru\u0161tvenu teoriju.<\/span><\/p>\n

\"Zbog<\/p>\n

Na kraju svih izlaganja dobili smo nekoliko jednostavnih pitanja koja zahtevaju slo\u017eeniji odgovor.<\/span><\/p>\n

Prvo bih objasnio kako je Kembrid\u017e analitika dospela u epicentar medijske pa\u017enje. <\/span>Kristofer Vajli<\/span><\/a>\u00a0 uzbunio je javnost u martu 2018. tvrdnjom da je <\/span>Aleksandar Kogan<\/span><\/a> sa Univerziteta u Kembrid\u017eu prodao podatke vi\u0161e desetina miliona korisnika Fejsbuka Kembrid\u017e analitici.<\/span><\/p>\n

Kogan je to uradio kao \u0161to smo mogli svi mi koji posedujemo bazi\u010dne programerske ve\u0161tine. Napravio je Fejsbuk aplikaciju i verovatno nije o\u010dekivao da \u0107e dobiti podatke prijatelja onih koji su u\u010destvovali u njegovoj anketi o tipovima li\u010dnosti. To zna\u010di da je bilo potrebno u\u010de\u0161\u0107e oko 15 hiljada osoba da bi dobio podatke sa vi\u0161e desetina miliona profila.<\/span><\/p>\n

Za\u0161to je Vajlijeva dojava bila je atraktivna za medije? Dobili smo temu koja \u201cprodaje novine\u201d.\u00a0 Veliki deo javnosti veruje u Velikog brata. Sada imamo njegovo ime. To je Kembrid\u017e analitika.<\/span><\/p>\n

Istovremeno, deo politi\u010dke elite se upla\u0161io. Tramp je neo\u010dekivano pobedio na predsedni\u010dkim izborima. U ovoj kampanji u\u010destvovala je Kembrid\u017e analitika. Mihajlo ka\u017ee da je segmentacija glasa\u010da zasnovana na klasi\u010dnoj anketi odigrala glavnu ulogu tokom Trampove kampanje u kojoj su targetirani neodlu\u010dni bira\u010di u odlu\u010duju\u0107im ameri\u010dkim dr\u017eavama. Paranoja da \u0107e onaj ko ko ima podatke uticati na izborne rezultate mo\u017eda je bila glavni okida\u010d da Evropska unija donese GDPR\u00a0 ali i da SAD rekordno kazni Fejsbuk.\u00a0<\/span><\/p>\n

Fejsbukov poslovni model se u velikoj meri zasniva na podacima. Ameri\u010dke vlasti izvr\u0161ile su pritisak na Fejsbuk kako bi promenio na\u010din na koji sa ophodi sa podacima. Te\u0161ko je re\u0107i ko \u0107e pobediti u okr\u0161aju oko kontrole podataka. Neki ka\u017eu da je kazna od 5 milijardi dolara pobeda za Fejsbuk, jer se u okviru nje ne navodi \u0161ta je konkretno potrebno promeniti.<\/span><\/p>\n

Sa druge strane okeana Evopska unija donosi GDPR. Set propisa namenjen za\u0161iti li\u010dnih podataka gra\u0111ana EU uop\u0161teno je napisan i te\u017eak za razumevanje. Pored obaveze da svaka organizacija ima slu\u017ebenika zadu\u017eenog za za\u0161titu podataka o li\u010dnosti malo je poznato postojanje <\/span>legitimnog interesa<\/span><\/a>. Ovo je na\u010din da kompanije pravdaju svoje postupanje u slu\u010daju da vr\u0161e obradu li\u010dnih podataka za koje je malo verovatno da \u0107e dobiti saglasnost. To zna\u010di da je mogu\u0107e ciljano reklamiranje i segmentacija tr\u017ei\u0161ta. Kompanija koja se poziva na legitmni interes treba da poka\u017ee da njeno kori\u0161\u0107enje podataka ne zadire u\u00a0 u privatnost pojedinca.<\/span><\/p>\n

Jo\u0161 jedna uo\u010dljiva posledica GDPR-a je pop ap koji iska\u010de kada pristupamo nekom sajtu. Pop ap nas pita da se saglasimo da podelimo informacije sa sajtom. Uglavnom svi prihvatimo uslove kori\u0161\u0107enja bez \u010ditanja. Uprkos tome kola\u010di\u0107i su mnogostruko zna\u010dajnji u agregaciji na\u0161eg digitalnog otiska, ka\u017ee Mihajlo. Postoje sajtovi koji trguju sa takvim inforomacijama. Oni su mo\u0107niji nego \u0161to mo\u017eemo da zamislimo. I to je sve legalno.<\/span><\/p>\n

\"Panel
Panel Big data resurs dru\u0161tva ili elita. Fotografija Gazela Pudar Dra\u0161ko<\/figcaption><\/figure>\n

Povrh svega korisno je napomenuti da su istra\u017eivanja <\/span>Kosinskog<\/span><\/a> pokazala da su dovoljni javni podaci\u00a0 kako bi se izvr\u0161ila napredna segmentacija tr\u017ei\u0161ta. Ona uglavnom podrazumeva razvrstavanje na introvertne i ekstrovertne osobe kao dva osnovna tipa li\u010dnosti. Posle toga im se \u0161alju vi\u0161e ili manje dinami\u010dne poruke u zavisnosti od toga ko je koji tip.<\/span><\/p>\n

Mo\u017eda vas ovakva re\u0161enja GDPR-a iznena\u0111uju, kao i \u010dinjenica da se segmentacija potro\u0161a\u010da radila mnogo pre nego \u0161to su veliki podaci postali aktuelni. Razvrstavanje po tipovima li\u010dnosti ili na osnovu interesovanja je regularna marketin\u0161ka praksa.<\/span><\/p>\n

Povezivanje proizvoda sa ljudskim potrebama, kao na primer automobila sa atraktivnom devojkom ili piva sa dru\u017eenjem je prisutno od samog po\u010detka reklamiranja. To bi moglo da se okarakteri\u0161e kao manipulacija. Istina, ona koju retko prime\u0107ujemo, iako je vidimo na svakom koraku.<\/span><\/p>\n

Marketing je u srcu potro\u0161a\u010dkog dru\u0161tva. Zahvaljuju\u0107i njemu ljudi kupuju mnogo vi\u0161e od onoga koliko im je potrebno. Ve\u0107ina poku\u0161ava da zadovolji svoje psiholo\u0161ke potebe potro\u0161njom, \u0161to je nemogu\u0107e. Ovo za posledicu ima rastu\u0107e nezadovoljstvo a potom i proteste, \u010dak i u razvijenim zapadnim dru\u0161tvima. Zabranjivanje sofisticiranog reklamiranja u eri kada sve ve\u0107i broj ljudi koristi mobilne platforme bio bi direktan udarac potro\u0161a\u010dkom dru\u0161tvu u kome \u017eivimo.<\/span><\/p>\n

Navedena re\u0161enja GDPR-a su logi\u010dna, bar do nala\u017eenja nekog boljeg vida socijalnog in\u017eenjeringa. Ta alternativa bi bila dru\u0161tvo koje \u0107e izostaviti novac i potro\u0161nju kao osnovne vrednosti. Do tada, jedino re\u0161enje koje vidim jeste obrazovanje. I to na svim nivoima \u0161kolovanja. Kursevi medijske pismenosti u kojima se do detalja u\u010di kako marketing uti\u010de na nas najbolji su na\u010din za sre\u0107nije dru\u0161tvo sa vi\u0161im nivoom demokratskog kapaciteta.<\/span><\/p>\n

Kori\u0161\u0107enjem velikih podataka tako\u0111e mo\u017eemo da saznamo kako mediji i marketing uti\u010du na nas ali i kako da unapredimo dru\u0161tvo. Na\u0161a namera u Laboratoriji za digitalnu sociometriju je upravo to.<\/span><\/p>\n

Fokusirali smo se na obradu jednog segmenta koji se odnosi na medije sa prvenstvenim ciljem da uka\u017eemo na razliku izme\u0111u medijske slike i onoga \u0161to se stvarno de\u0161ava u dru\u0161tvu. U pitanju je kreiranje metodgologije za izra\u010dunavanje Indeksa medijske distorzije kao i njegovo automatizovano prikazivanje na grafikonima za razli\u010dite zemlje. Ideja da mediji budu odraz dru\u0161tva u ogledalu ugro\u017eena je \u017eeljom za profitom privatnih medija ali i uticajem iz ekonomskih i politi\u010dkih centara mo\u0107i.<\/span><\/p>\n

Kao \u0161to mo\u017eemo negativno da uti\u010demo na dru\u0161tvo putem medija isto tako mo\u017eemo da napravimo pozitivnu razliku. Cilj je da medji realisti\u010dnije odslikavaju dru\u0161tvenu realnost. To je njihova uloga, naro\u010dito kada imamo u vidu javni servis.<\/span><\/p>\n

Nave\u0161\u0107u par primera preliminarnih rezultata na\u0161ih istra\u017eivanja. Ukoliko mediji potenciraju pozitivne pri\u010de o uspehu pojedinaca ili kompanija mogu poslu\u017eiti kao primer i inspiracija drugim ljudima, \u0161to \u0107e uticati na smanjenje negativnih ose\u0107anja me\u0111u korisnicima medija. Zatim, pozitivna ose\u0107anja u medijima povezana su sa porastom objava o porodici me\u0111u gra\u0111anima. Druga istra\u017eivanja govore da je porodica povezana sa sre\u0107om.<\/span><\/p>\n

Uspostavljanje Indeksa medijske distorzije koji bi u realnom vremenu merio sociometrijske parameter, \u0161to bi bilo prikazano na onlajn, mo\u017ee da bude pokreta\u010d za edukativne inicijative sa ciljem da se gra\u0111ani u\u010de kriti\u010dkom kori\u0161\u0107enju medija tako \u0161to \u0107e prepoznati manipulacije.<\/span><\/p>\n

Drugi uticaj koji mo\u017eemo da ostvarimo je ukazivanje novinarima kako oni kroz svoj posao uti\u010du na dru\u0161tvo da bi bili svesni svoje odgovornosti, mogu\u0107nosti unapre\u0111enja svog rada ali i realisti\u010dnijeg izve\u0161tavanja.<\/span><\/p>\n

Na kraju, donosioci zakona su ti kojima bi sociometrijski nalazi uticaja medija na dru\u0161tvo bili od koristi za usmeravanje legislative koja ure\u0111uje medijski prostor.<\/span><\/p>\n

Autor teksta je Dr Ljubi\u0161a Boji\u0107, <\/span>nau\u010dni saradnik<\/span><\/a><\/p>\n

Koordinator <\/span>Laboratorije za digitalnu sociometriju<\/span><\/a>,<\/span><\/p>\n

Institut za filozofiju i dru\u0161tvenu teoriju<\/span><\/a>,<\/span><\/p>\n

Univerzitet u Beogradu.<\/span>
\n<\/span><\/p>\n

 <\/p>\n\n

\n <\/div>\n\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Stro\u017eija regulativa pomenuta je kao re\u0161enje za za\u0161titu podataka tokom panela Big data: resurs dru\u0161tva ili elita. Zbog \u010dega ova ideja izlazi van okvira modernog dru\u0161tva kome pripadamo? Stru\u010dna javnost imala je priliku da \u010duje ne\u0161to vi\u0161e o slu\u010daju Kembrid\u017e analitike od nekada\u0161njeg rukovodioca istra\u017eivanja ove firme Mihajla Popeskua, u okviru pomenutog panela koji je […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1911,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[25],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/imuno-srbija.com\/data-science\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1910"}],"collection":[{"href":"https:\/\/imuno-srbija.com\/data-science\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/imuno-srbija.com\/data-science\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/imuno-srbija.com\/data-science\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/imuno-srbija.com\/data-science\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1910"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/imuno-srbija.com\/data-science\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1910\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/imuno-srbija.com\/data-science\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1911"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/imuno-srbija.com\/data-science\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1910"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/imuno-srbija.com\/data-science\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1910"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/imuno-srbija.com\/data-science\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1910"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}