* * *<\/p>\n
Moto ovogodi\u0161njeg milanskog SAS Foruma – “Analyitcs drives Everything<\/i>” – savr\u0161eno odslikava slutnju onoga \u0161to je neposredna budu\u0107nost primene nauke o podacima. Sa sveprisutvnim trendom povezivanja ba\u0161 svega onlajn, nije pitanje da li je efikasna analitika Internet of Things<\/i> (IoT<\/i>) goru\u0107a tema; potez SAS-a da kao gosta Foruma pozove Nila Harbisona<\/a><\/u><\/span><\/span>, prvog \u010doveka koji je ugradnjom jedne kognitivne tehnologije u svoje prirodno biolo\u0161ko telo postao prepoznat kao kiborg, upu\u0107uje na to da se i te kako razmi\u0161lja o integraciji informacionih tehnologija dublje od povezivanja samovoze\u0107ih automobila i elemenata pametnih gradova. To je, mo\u017eda, ono \u0161to je za mene bio fascinantan ose\u0107aj na SAS Forumu: izbor tema, pristup, i izvedba su bili toliko u stanju da razviju blisko ose\u0107anje epohe koja dolazi, epohe za koju vi\u0161e ni ne sumnjam da vodi nu\u017eno potpunoj integraciji informacionih, kognitivnih tehnologija sa nama – jo\u0161 uvek “prirodnim” ljudskim bi\u0107ima – epohe koja je, mo\u017eda, zapravo ve\u0107 po\u010dela. Pitam se da li da \u0107e istorija kroz nekoliko vekova ili tek decenija jo\u0161 uvek govoriti o otkri\u0107u ma\u0161inskog izra\u010dunavanja na prelazu XIX u XX veka kao markatnom doga\u0111aju, kao \u0161to to \u010dini danas, ili \u0107e pak taj period obele\u017eiti kao po\u010detak duboke transformacije samog \u010doveka i \u010dove\u010danstva uop\u0161te. Drugim re\u010dima, mi jo\u0161 uvek mislimo kao da je otkri\u0107e digitalnog komjutera bio centralni doga\u0111aj pro\u0161log veka, a \u010dini se da lako mo\u017ee da se ispostavi da smo mi sami, zapravo, bili glavna meta promene.<\/p>\n Harbison – umetnik o \u010dijem \u017eivotu i radu mo\u017eete da pro\u010ditate vi\u0161e i u aprilskom broju sprskog izdanja <\/u><\/span><\/span>National Geographic<\/i><\/u><\/span><\/span><\/a> – ro\u0111en 1984. godine, sa retkim poreme\u0107ajem zvanim ahromatopsija<\/i> (ACHM<\/a><\/u><\/span><\/span>) usled koga mu je totalno onemogu\u0107ena percepcija boja. 2003 godine, na Dartington koled\u017eu, zapo\u010deo je rad na projektu razvoja senzora koji prevodi frekvenciju svetlosnih talasa – koja odgovara razli\u010ditim bojama u na\u0161oj percepciji – u frekvenciju zvu\u010dnih talasa<\/a><\/u><\/span><\/span>. Na taj na\u010din omogu\u0107eno je kodiranje razli\u010ditih boja u zvuk razli\u010dite visine; u narednom koraku, senzor je unapre\u0111en kodiranjem zasi\u0107enosti boje amplitudom zvuka. 2004 godine, Harbison je senzor povezao antenom za svoju lobanju, intervencijom koju je izveo anonimni hirurg, tako da prenosi vibracije kroz kosti i omogu\u0107ava mu da boje doslovce \u010duje<\/i>. Za razliku od svih nas, Harbison tako\u0111e \u010duje ultraljubi\u010dasti i infracrveni deo spektra, \u010dime njegov projekat postaje i pravo kognitivno unapre\u0111enje. U razgovoru sa nekoliko novinara kome sam prisustvovao, opisao je kako razume ma\u010dku zagledanu u ono \u0161to je za nas prazan prostor u kome nema ni\u010dega; sa ne\u0161to boljim \u010dulom vida od ljudskog, ona opa\u017ea promene u delovima spektra koji je nama nedostupan, dok Harbison to slu\u0161a sa njom. Kao svoj naredni projekat opisao je pobolj\u0161anje percepcije vremena. Slu\u0161ao sam ga pa\u017eljivo, ni najmanje iznena\u0111en njegovim interesovanjem za teme filozofije saznanja i problematiku savremene bioetike. Na moje pitanje na koji na\u010din \u017eeli da unapredi percepciju vremena, po\u0161to u slu\u010daju vremena i prostora govorimo o a priori<\/i> dimenzijama na\u0161eg saznanja uop\u0161te (prema Imanuelu Kantu), objasnio mi je preciznije da razmi\u0161lja o razvoju i ugradnji ve\u0161ta\u010dkog \u010dula koje bi mu na osnovu merenja promene u temperaturi izazvane kru\u017eenjem toplotnih talasa oko planete omogu\u0107ilo geolokalizovanu procenu vremena na ma kojoj koordinati.<\/p>\n
![\"sas_forum2017_3\"](\"http:\/\/www.datascience.rs\/wp-content\/uploads\/sas_forum2017_3-300x225.jpg\")
<\/p>\n